MAKAZE

u muzeju rukujem se gradskim pesnicima

sa nacionalnim pesnicima

Božjih zemalja

oni stanuju u reči smeštenoj u belini stranice –

jedan novorodjeni sa pupčanom vrpcom
obešen

prinosi minku makaze made in pontika

preseca je / bez milosti

samo pelene u koje ih postavlja su hladne
poput djevolje ruke

zamrzne im vodu u glavi

kao što se radi u jednom dahu
toplom

nepoznat

postaje sloj leda sa vrhom
pretećim

BEZ POKAZIVANJA OČNJAKA

bližnji razvlače moju dušu
bez pokazivanja očnjaka –

mladjani vukovi odbijeni od majčine sise

džabe se dičim perjem paunice
udovice

pogledi siromašnih duhom ostaju
slepljeni sa odećom mojom probranom
odloženom na
noćni čiviluk

goli trup odmara s one strane ogledala

poput vojnika u pozadini fronta
u iščekivanju
da ga mine strah od smrti

na kapiji slova

na kapiji reči žene napuštene
od snova

sa bedrima na kojima samoća
ureza svoje ime

jezicima otrovnim

delim varke dnevnim klovnovima

Dan bez svršetka
je dug i cvetan poput suknje
cvećarka sa ćoška

mogu njom da zbrišem sva sećanja

mogu da pokrijem oči prolaznika i ogledala
koje mi pozajmljuju lik
na probu

potom mi ga vraćaju: tudjinac u koži
čijoj se budim