POEME ROMÂNESTI ÎN LIMBI STRAINE
Elena Liliana POPESCU
KADA BI ZNAO
Kada bi znao,
koliko ~eznem za Tobom,
iako si u mom srcu
i koliko je velika tuga
{to Te mogu videti
do samo u mom snu.
Koliko mi samo nedostaje{,
iako si uvek sa mnom
i koliko je duboka bol
{to Te ne mogu ~uti
do samo u svojim mislima.
Koliko mi je te{ko
kada Te tra`im oko sebe
i ne mogu da Te na|em
do samo onda
kada Ti to ho}e{ da Te mogu na}i.
PI[EM TI
Pi{em ti neprestano,
u mislima,
po neko pismo.
Ti ga prima{
svakog puta
i odgovara{ mi
Varam li se, mo`da?
danas,
sutra,
mo`da nikada...
NIKO TI NIJE ODGOVORIO
Pitao si
ponekad
{ta je `ivot
a da i nisi
zaistinu `eleo
da sazna{
odgovor.
I nisi ga ni na{ao!
Niko ti nije odgovorio
zato {to niko
ne bi ni mogao
da ti odgovori...
DA BISMO SE RODILI
Koliko samo puta u na{em `ivotu
umiremo
a da i ne znamo,
samo da bismo se ponovo rodili
A koliko trena `ivot zna~e
i koliko li su smrti mera?...
@IVOT IZ SNA
Tek istopqena sve}a
jo{ gori
za tren
bez plamena...
Saznaje ona
po prvi put
kako Vreme
`ivote iz Sna
premerava.
I TADA ?
Htela bih da berem latice
iz cveta sre}e.
Ali wegov besmrtni san je
da ostane netaknut.
Htela sam tada da ispijem
kap rose.
Ali celo je sunce
u wemu sa`eto
i piju}i rosu
izgorela bih u plamenu.
PIJETA
Pogledi prodiru u srce mermera,
Koji je ne`na qubavi popevka
U ve~nosti svojoj trpe} poni`ewe
I bol sveop{ti {to j ' svetu kolevka.
Prostor se sa`ima i Vreme nestaje,
Samo mermer pla~e da tugu ubla`i...
Priroda je nema. I sve je bezna|e
Kad huda smrt `rtvu `ivota zatra`i.
Izgubqen je sada ceo svet nam sneni
Zbog velike krivice pro{lih vekova
I Marija Djeva pred Bogom se moli
Samo za opro{taj na{ih grehova.
Smilova se nebo i Opro{taj sti`e,
Nadahnuti mermer sada pleni, zove.
Besmrtna ikona {to se gordo di`e,
Postade vesnik milosti Hristove.
VRATA SU OTVORENA
Put je slobodan
i slobodan si da zna{
da ka Vratima
uzvi{enog Carstva
prema kojima je mno{tvo
misli upu}eno
kroz vekove ~ekaju}i
da u|e
na Vrata.
Sa rumunskog preveo: DRAGA MIRJANI]
